{"id":21917,"date":"2020-07-10T10:39:05","date_gmt":"2020-07-10T10:39:05","guid":{"rendered":"http:\/\/historiografija.hr\/?p=21917"},"modified":"2020-07-10T10:40:35","modified_gmt":"2020-07-10T10:40:35","slug":"stef-jansen-ceznja-u-meduvremenu-normalan-zivot-i-drzava-u-jednom-sarajevskom-naselju-biblioteka-xx-vek-2020-prevela-s-engleskog-aleksandra-bajazetov","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/historiografija.hr\/?p=21917","title":{"rendered":"Stef Jansen, \u201c\u010ce\u017enja u me\u0111uvremenu: \u201eNormalan \u017eivot\u201c i dr\u017eava u jednom sarajevskom naselju\u201d (Biblioteka XX vek, 2020, prevela s engleskog Aleksandra Bajazetov)"},"content":{"rendered":"\n

Stef Jansen je profesor socijalne antropologije na Univerzitetu u Man\u010desteru. Od 1996. godine obavio je niz etnografskih istra\u017eivanja u postjugoslovenskim zemljama, najpre u Srbiji i u Hrvatskoj, a od 2000. godine prvenstveno u Bosni i Hercegovini. Najva\u017enije teme kojima se bavi su: uloga dr\u017eave u svakodnevnom \u017eivotu; nada i cinizam; stvaranje doma i izbegli\u0161tvo; post-socijalisti\u010dke transformacije; politi\u010dki subjektiviteti, svakodnevna geopolitika i otpor; se\u0107anje i zaboravljanje; (ne)pripadanje i nacija; maskuliniteti; granice. Objavio je veliki broj \u010dlanaka u periodici i priloga u zbornicima. Priredio je, zajedno sa Stafanom Levingom (Staffan L\u00f6fving), zbornik Struggles for Home: Violence, Hope and the Movement of People <\/em>(Berghahn, 2008), a zajedno sa \u010carnom Brkovi\u0107 i Vanjom \u010celebi\u010di\u0107 zbornik Negotiating Social Relations in Bosnia and Herzegovina: Semiperpheral Entanglements <\/em>(Routledge, 2016). U Biblioteci XX vek 2005. godine objavljena je njegova prva knjiga Antinacionalizam: etnografija otpora u Zagrebu i Beogradu<\/em>.<\/p>\n\n\n\n

SADR\u017dAJ<\/strong><\/p>\n\n\n\n

UVOD: Za antropologiju zajedni\u010dkih preokupacija \u2013 PRVI DEO: \u0160ta je \u201cnormalan \u017eivot? (I. \u201cNormalan \u017eivot\u201d. Za antropologiju \u010de\u017enje, II. Dok \u010dekamo autobus. Za antropologiju rastera, III Kako usred rata stvarati raster za \u201cnormalan \u017eivot\u201d? Za antropologiju nade u dr\u017eavu. \u2013 DRUGI DEO: Dijagnoza dejtonitis (IV. Prvi simptom: \u201cNema ovdje sistema. Za antropologiju neuhvatljivog dr\u017eavnog efekta\u201d, V. Drugi simptom:\u201dTapkamo u mjestu\u201d. Za antropologiju prostorne i vremenske bezizlaznosti. \u2013 TRE\u0106I DEO: Kako \u017eiveti s dejtonitisom? (VI. Koegzistencija u me\u0111uvremenu. Za kritiku dejtonske nepolitike). \u2013 EPILOG (Lopatama i brojkama ka \u201cnormalnom \u017eivotu\u201d).<\/p>\n\n\n\n

\u201cU dejtonskoj BiH je \u010dekanje, i samo stratifikovano, postalo deo jedne obuhvatnije strategije vladanja: nametanja me\u0111uvremena kao okvira u kom se mogu (ili moraju) ostvarivati \u017eivotni ciljevi. I mada ne verujem da su stratezi u centralama sarajevskih politi\u010dkih stranaka sedeli i namerno smi\u0161ljali kako da zadr\u017ee ljude u me\u0111uvremenu, siguran sam da se kori\u0161\u0107enje tog mehanizma bar jednim delom mo\u017ee i mora pripisati dejtonskoj vladaju\u0107oj kasti, jer ona ga je zabetonirala i ona ni\u0161ta nije u\u010dinila da se to promeni. Nisam radio ni s vode\u0107im li\u010dnostima politi\u010dkih stranaka u BiH ni s predstavnicima inostranih agencija na privremenom radu u BiH, ali mislim da je va\u017eno da se istakne da je me\u0111uvreme bilo (i da u trenutku u kom pi\u0161em ovu knjigu na\u017ealost i dalje jeste) njihovo vreme. Dok je dejtonitis za mnoge bio tegoba, za njih je on bio blagoslov, jer su u njemu cini\u010dno mogli da \u010duvaju svoje privilegije. U slu\u010daju doma\u0107e dejtonske vladaju\u0107e kaste, to se odvijalo kanalima izborne parlamentarne demokratije. Poku\u0161ao sam da poka\u017eem da su oba simptoma dejtonitisa njima i\u0161la u prilog: \u201cnepostojanje sistema\u201d oja\u010davalo je kontrolu koju je ova kasta vr\u0161ila nad ekskluzivnim kanalima za zara\u0111ivanje, a \u201ctapkanje u mjestu\u201d onemogu\u0107avalo je primenu ma kog \u201cnormalnog\u201d kriterijuma na njene postupke, po\u0161to se za sve moglo re\u0107i da je ionako samo privremeno. \u201cPre\u017eivljavanje\u201d, re\u010d koja se u dejtonskoj BiH \u010desto koristila, sugeri\u0161e nam kako je te\u0161ko bilo puko fizi\u010dko odr\u017eavanje u \u017eivotu, ali ukazuje i na specifi\u010dnu temporalnu strukturu u okviru koje se taj \u017eivot odvija, na neku posebnu razvu\u010denost. \u017divot pogo\u0111en dejtonitisom jeste \u017eivot u me\u0111uvremenu. A za ve\u0107inu je to me\u0111uvreme bilo ba\u0161, ba\u0161 zlo vreme.\u201d  (Iz poglavlja \u201cKako \u017eiveti sa dejtonitisom\u201d)<\/p>\n\n\n\n

Odlomak iz knjige:<\/p>\n\n\n\n

\n
Jo\u0161 jedna nova knjiga<\/a><\/blockquote>