Izdava\u010d Karpos objavio je 2019. godine srpski prijevod knjige norve\u0161kog povjesni\u010dara Erlinga Sandmoa (prevela sa norve\u0161kog Jelena Loma, izvornik: \u201eTid for historie: en bok om historiske sp\u00f8rsm\u00e5l\u201c) o povijesti historiografije i suvremenoj historiografiji te teorijskim pitanjima povijesti kao discipline.<\/p>\n
<\/p>\n
—<\/p>\n
<\/p>\n
Erling Sandmu<\/p>\n
<\/p>\n
Vreme i istorija<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n O poreklu savremene istoriografije i istorijskim pitanjima<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Erling Sandmu, norve\u0161ki istori\u010dar, ispisuje genealogiju savremene istoriografije, daje pregled njenih metoda i ciljeva, po\u010dev od Herodota i Tukidida, preko Jevsevija Kesarijskog i Avgustina, renesansnih i prosvetiteljskih istori\u010dara, pa sve do Leopolda Rankea, \u0161kole Anala i poststrukturalizma. Kako mo\u017eemo znati ne\u0161to pouzdano o pro\u0161losti? Da li je pro\u0161lost ne\u0161to \u0161to istori\u010dar treba samo jednom za svagda da otkrije ili se ona neprestano otkriva, te je istorija otuda promenjiva i nepostojana? Kako i za\u0161to uop\u0161te pisati i istra\u017eivati istoriju? Da li se istoriografija, kako tvrdi Pol Ven, su\u0161tinski nije razvijala nakon antike (i dalje odgovora na isto pitanje \u201e\u0161ta se zapravo desilo?\u201c), i da li se najva\u017eniji pomak u savremenoj istoriografiji ogledao u progla\u0161avanju novih istorijskih doga\u0111aja i u uo\u010davanju dinamike u onom \u0161to se pre toga videlo kao mirovanje?<\/p>\n <\/p>\n Erling Sandmu postavlja mnogo pitanja, ali \u010ditaoce, sre\u0107om, ne ostavlja bez odgovora. U inovativno koncipiranoj knjizi (svako poglavlje uvodi fotografija s opse\u017enim komentarom), koja se naslanja na autorovo suvereno znanje o istoriji ali i modernoj teoriji, otkriva tajne istorijske nauke i uvodi u razumevanje istorijskih doga\u0111aja i \u010ditanje izvora, uz pomo\u0107 mnogih zanimljivih primera kao \u0161to su ogromna \u017eaba i \u010dudni \u010detvorono\u017eac iz \u0161vedskog putopisa po Kini iz 17. veka, d\u017einovska morska neman u Severnom moru, gra\u0111enje ex nihilo \u201esrednjovekovnih ru\u0161evina\u201c u novovekovnoj Britaniji, muzikalni premijer Poljske\u2026 Iako se u knjizi spominju brojna imena, od kojih su neka poznata samo stru\u010dnjacima, razne istorijske \u0161kole i teorijski pravci, \u201eVreme i istorija\u201c nije pojmljiva i namenjena samo istori\u010darima, nego svakom ko ima interesovanje za ljude i njihovo suo\u010davanje sa istorijom, bilo da je ona politi\u010dka, verska, kulturna, ekonomska itd.<\/p>\n <\/p>\n \u201eDa li je magija bila stvarna? Da li su postojale ve\u0161tice? Ljudi su verovali u magiju, a tu veru sre\u0107emo i kod elite i kod pu\u010danstva, na optu\u017eeni\u010dkoj klupi i kod sudija, sve\u0161tenika i suseda \u2013 kod skoro svih, mnogo du\u017ee nego \u0161to na to ukazuju sudski zapisnici. Tako je, primera radi, u Norve\u0161koj bilo prijava za ve\u0161ti\u010darenje i do duboko u 19. vek, a amajlije su se podmetale u podno\u017eje crkava i ugra\u0111ivale u zidove jo\u0161 dugo potom. I dalje postoje krugovi koji se bave magijom, a \u010diji pripadnici sami sebe nazivaju ve\u0161ticama i magovima, ali oni znaju da vlasti vi\u0161e ne dele njihova uverenja, svesni su da postoje mimo dominantne kulture i politike.<\/p>\n Naime, magija je nestala. Oko 1700. godine njeno postojanje je prestalo da se smatra istinitim. Uzrok tome je nestanak preduslova za veru u magiju: nekada\u0161nju predstavu da su sve stvari dublje povezane, da se svet sastoji od analogija, kako je u \u201eRe\u010dima i stvarima\u201c iznosio Fuko, skrivenih veza i nevidljivih sila, skrajnula je slika sveta koju bismo nazvali nau\u010dnom. Svet je postepeno ure\u0111en kroz razvrstavanje, klasifikaciju i sistematizaciju. Izmenilo se \u010dak i fundamentalno shvatanje \u0161ta uti\u010de na \u0161ta i pojavio se jedan novi svet, sazdan od materije i fizi\u010dkih zakona, a ne spleta prikrivenih sila, nematerijalnih bi\u0107a i animiranih predmeta. Magija je postojala u unutra\u0161njoj povezanosti svih elemenata tvorevine, a sa nestankom te povezanosti, nestala je i magija. Do\u0161lo je do promene na\u010dina na koji saznajemo, na koji razmi\u0161ljamo o svetu, a tako i do jednog preobra\u017eaja dalekose\u017enijeg od puke akumulacije znanja.<\/p>\n <\/p>\n Pro\u0161lost nije nesavr\u0161ena verzija sada\u0161njosti, ve\u0107 \u0161irok raspon svetova i kultura \u010dije su norme i istine druga\u010dije od dana\u0161njih. Nekad se verovalo u druga\u010dije istine od na\u0161ih, ali se to ne mo\u017ee svesti na prostu tvrdnju da se nekad gre\u0161ilo. Takva tvrdnja ne olak\u0161ava, ve\u0107 ote\u017eava razumevanje pro\u0161losti. [\u2026] Moramo se u\u017eiveti u istine minulih vremena kako bismo razumeli i te ljude i op\u0161tu istoriju pojma istinitog.\u201c<\/p>\n <\/p>\n SADR\u017dAJ<\/p>\n <\/p>\n UVOD:<\/p>\n \u017daba iz Piplipatana<\/p>\n Daleka pro\u0161lost<\/p>\n \u0160ta ova knjiga jeste<\/p>\n <\/p>\n ANTI\u010cKO I ISTORIJSKO MI<\/p>\n Uobrazilja i strogost<\/p>\n Zapad se pomera na zapad<\/p>\n U\u010diteljica \u017eivota<\/p>\n Laka nauka<\/p>\n <\/p>\n SREDNjI VEK I PROBLEM VREMENA<\/p>\n Malo vremena, a snovi veliki<\/p>\n Dubina istorije<\/p>\n <\/p>\n RENESANSNE RAZLIKE<\/p>\n Nova istina<\/p>\n Ru\u0161evine i la\u017ene povelje<\/p>\n Sumnja u besede<\/p>\n Vreme za promenu<\/p>\n Ograni\u010denost uzora<\/p>\n Nova sumnja, nova pravila<\/p>\n Bekstvo u male stvari<\/p>\n <\/p>\n DISTANCE PROSVETITELjSTVA<\/p>\n Pogled sa ru\u0161evina<\/p>\n Vreme postaje distanca<\/p>\n Univerzalna istorija<\/p>\n Profesionalno i istinito<\/p>\n <\/p>\n ISTINSKA ISTORIJA<\/p>\n Stalni stadijumi pozitivizma<\/p>\n Marksizam<\/p>\n Marksizam posle Marksa<\/p>\n Zapad i napredak<\/p>\n Istorija celog sveta<\/p>\n Strukture svakodnevnog \u017eivota<\/p>\n Sazve\u017e\u0111a okeana<\/p>\n Forme znanja, mehanika istine<\/p>\n Istorija mentaliteta i nema struktura mi\u0161ljenja<\/p>\n Novi nemir u jeziku<\/p>\n \u017denska i rodna istorija kao stru\u010dno putovanje<\/p>\n <\/p>\n NEDOSTI\u017dNA ISTINA<\/p>\n Krhke re\u010denice<\/p>\n Problemi istine<\/p>\n Istina i pri\u010da<\/p>\n Istorija je knji\u017eevnost<\/p>\n Pro\u0161lost kao plesni podijum<\/p>\n Pisanje stvarnosti<\/p>\n U vrtlogu istorije<\/p>\n Principijelna pitanja, pragmati\u010dni odgovori<\/p>\n <\/p>\n ISTORIJA BUDU\u0106NOSTI<\/p>\n O poreklu istorije<\/p>\n Humanisti\u010dka nauka i prirodna nauka<\/p>\n Vreme, \u017eivotna sredina i prikrivena srodstva<\/p>\n <\/p>\n POGOVOR<\/p>\n Bibliografija<\/p>\n Indeks<\/p>\n <\/p>\n Erling Sandmu (ro\u0111en 1963. godine) je profesor istorije na Univerzitetu u Oslu. Bavio se prvenstveno istorijom kriminala, rane novovekovne kulture, istorijom saznanja i klasi\u010dne muzike, a 2017. je osnovao Odeljenje kartografske istorije pri Narodnoj biblioteci Norve\u0161ke. Erling Sandmu je tako\u0111e muzi\u010dki kriti\u010dar i omiljeni univerzitetski predava\u010d.<\/p>\n <\/p>\n