Izdava\u010d Clio iz Beograda objavljuje tijekom svibnja 2019. godine knjigu sociologa Jove Baki\u0107a \u201cEvropska krajnja desnica 1945 – 2018.\u201d (668 str.).<\/p>\n
<\/p>\n
—<\/p>\n
<\/p>\n
EVROPSKA KRAJNJA DESNICA 1945 – 2018.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Jovo Baki\u0107<\/p>\n <\/p>\n Uznemiruju\u0107a studija o pro\u0161losti i pretnjama zajedni\u010dkoj evropskoj budu\u0107nosti!<\/p>\n Sve o evropskom fa\u0161izmu, populizmu, rasizmu, o pogubnosti onog \u0161to raste!<\/p>\n Kome su sada potrebni autoritarnost, nacionalizam, ksenofobija?<\/p>\n Kako i za\u0161to je re\u010d fa\u0161izam postala neizostavna u na\u0161em svakodnevnom \u017eivotu?<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Knjiga je svestrana uporedna analiza istorijata, dru\u0161tvenih uslova, ideologije i prakse savremene krajnje desnice od kraja Drugog svetskog rata do danas u evropskim dr\u017eavama (izuzev poslesocijalisti\u010dkih). Dok se u prvim dr\u017eavama desnica mo\u017ee pratiti od 1945, u potonjim je prisutna tek od 1990-te i pokazuje druga\u010diji razvoj. U dvadesetak sistematski ra\u0161\u010dlanjenih poglavlja analizirano je stanje krajnje desnice u glavnim zapadnoevropskim zemljama: Francuskoj, Nema\u010dkoj, Austriji, Italiji, \u0160paniji, Gr\u010dkoj Portugaliji, \u0160vajcarskoj, Holandiji, Finskoj, \u0160vedskoj, Velikoj Britaniji i Irskoj. Izlaganje materijala nije eklekti\u010dno nego je analiti\u010dki komparativno. Istori\u010dno, odmereno i solidno je dokumentovano novom primarnom gra\u0111om i istra\u017eivanjima iz engleske i nema\u010dke literature. Pouzdano snala\u017eenje u izboru klju\u010dnih pojmova i definisanje vi\u0161eslojnog teorijskog okvira u\u0161tedeli su piscu rasipanje napora i lutanje u redukovanju slo\u017eenosti i nepreglednosti istra\u017eivane problematike. Jasnim pojmovnim razlikovanjem populizma od demagogije i ksenofobije, zatim razdvajanjem ekstremne i radikalne desnice u okviru krajnje desnice izgra\u0111en je pouzdan klasifikacijski okvir odnosno povu\u010dene su nu\u017ene granice uporedivosti krajnjih desnica u raznim zemljama. Uverljivo je obja\u0161njen slo\u017eeni spoj trenda op\u0161teg slabljenja kriti\u010dnosti prema radikalnoj desnici nakon sloma evropskog socijalizma u razli\u010ditim dr\u017eavnim kontekstima i jasno su prepoznati raznovrsni spletovi konkretnih uslova razvoja krajnje desnice.<\/p>\n <\/p>\n Iz recenzije profesora Todora Kulji\u0107a<\/p>\n <\/p>\n Knjiga je odli\u010dna iz vi\u0161e razloga. Prvo, re\u010d je o pojmovno i teorijski informisanoj studiji o va\u017enoj dru\u0161tvenoj i politi\u010dkoj pojavi u savremenoj Evropi. Pokrivena pojmovna i teorijska literatura je neposredno relevantna i veoma \u0161iroka, a razli\u010diti relevantni pojmovi i teorijski argumenti su detaljno i smisleno obrazlo\u017eeni \u2013 \u0161to govori da je re\u010d o pa\u017eljivom akademskom piscu (nagla\u0161avam to samo zato \u0161to je to danas retkost, ne samo u malim i zapu\u0161tenim dr\u017eavama). Drugo, empirijska analiza je veoma detaljna \u2013 gotovo sveobuhvatna kada je re\u010d o krajnjoj desnici u Zapadnoj Evropi \u2013 i zasnovana na \u0161irokoj sekundarnoj literaturi, naro\u010dito kada je re\u010d o ideologiji i delovanju ovih stranaka, ali i \u0161irem istorijskom kontekstu i bitnim elementima iz biografija klju\u010dnih u\u010desnika; dakle, \u010ditaoci imaju priliku da se upoznaju sa klju\u010dnim elementima ovog problema u razli\u010ditim zemljama Zapadne Evrope. Tre\u0107e, knjiga je dobro strukturisana i napisana jasnim i razumljivim jezikom, \u0161to olak\u0161ava razumevanje slo\u017eenih pojmova, pristupa, kao i konkretnih doga\u0111aja i politi\u010dkog delovanja klju\u010dnih u\u010desnika.<\/p>\n <\/p>\n dr Neboj\u0161a Vladisavljevi\u0107<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Predgovor<\/p>\n <\/p>\n 1.Teorijsko-metodolo\u0161ki okvir istra\u017eivanja<\/p>\n 1.1. Levica i desnica<\/p>\n 1.1.1. Antropolo\u0161ke pretpostavke prostorno-saznajne podele<\/p>\n 1.1.2. Istorijsko poreklo ideolo\u0161ke podele na levicu i desnicu<\/p>\n 1.1.3. Formalisti\u010dko ili instrumentalno (funkcionalisti\u010dko) poimanje podele na levicu i desnicu<\/p>\n 1.1.4. Sadr\u017einski ili strukturni pristup levici i desnici<\/p>\n 1.2. Krajnja desnica: ekstremni i radikalni desni\u010dari. Demagogija ili populizam?<\/p>\n 1.2.1. Kriza kapitalizma i predstavni\u010dke demokratije; radikalna desnica i populizam<\/p>\n 1.2.2. Populizam kao \u201eideologija\u201c<\/p>\n 1.2.3. Populizam kao \u201epoliti\u010dka strategija\u201c<\/p>\n 1.2.4. Populizam kao \u201epoliti\u010dki stil\u201c<\/p>\n 1.2.5. Demagogija ili populizam?<\/p>\n 1.3. Nekolike napomene o uporedno-istorijskom pristupu krajnjojdesnici u starim evropskim kapitalisti\u010dkim oligarhijama<\/p>\n <\/p>\n 2.Od ekstremne ka radikalnoj desnici<\/p>\n 2.1. Nacionalni front Francuske: idealni tip postepenog prelaza ekstremne desnice u radikalnu<\/p>\n 2.1.1. Nova desnica (Nouvelle Droite)<\/p>\n 2.1.2. Nacionalni front (Front National) \u2013 prva uspe\u0161na stranka krajnje desnice u Evropi nakon II svetskog rata<\/p>\n 2.1.3. Osnovne karakteristike ideologije Nacionalnog fronta<\/p>\n 2.1.4. Marin Le Pen \u2013 od ekstremne ka radikalnoj desnici?<\/p>\n 2.1.5. Dru\u0161tvena struktura glasa\u010da Nacionalnog fronta<\/p>\n 2.2. Flamanski blok (interes) i valonski Nacionalni front: (ne)uspe\u0161no ugledanje na Nacionalni front Francuske<\/p>\n 2.2.1. Ekstremna ili radikalna desnica?<\/p>\n 2.3. Slobodarska partija Austrije (Freiheitliche Partei \u00d6sterreichs): krajnji desni\u010dari i neoliberali zajedno ja\u0161u<\/p>\n 2.4. \u0160vedski demokrati: nordijski zakasneli ekstremno\u2011desni\u010darski izuzetak na putu ka radikalnoj desnici<\/p>\n 2.5. Italijanski socijalni pokret: od ekstremne desnice ka konzervatizmu<\/p>\n <\/p>\n 3.Desni\u010darska radikalizacija neoliberala<\/p>\n 3.1. Liga (za sever) (Lega Nord) \u2013 od neoliberalne padanske do neoliberalne italijanske ksenofobije i nacionalizma<\/p>\n 3.2. Nordijski naprednjaci: idealni tip desni\u010darske radikalizacije neoliberala<\/p>\n 3.3. \u201eLiberalizam straha\u201c kao izvori\u0161te radikalizovane desnice u Nizozemskoj<\/p>\n 3.3.1. Antifa\u0161isti\u010dka kulturna hegemonija i neuspeh desni\u010darskih ekstremista<\/p>\n 3.3.2. Lista Pima Fortajna (Lijst Pim Fortuyn) i Partija za slobodu (Partij voor de Vrijheid) Herta Vildersa<\/p>\n 3.4. \u0160vajcarska narodna partija: spoj selja\u010dkog parohijalnog konzervatizma i neoliberalizma kao izvori\u0161te radikalno\u2011desni\u010darskog preobra\u017eaja<\/p>\n 4.Konzervatizam i radikalna desnica<\/p>\n 4.1. (Pravi) Finci: antielitizam i autoritarni ksenofobi\u010dni nacionalizam<\/p>\n 4.2. Konzervatizam: mamuze i uzde britanskoj krajnjoj desnici<\/p>\n 4.2.1. Konzervativna brana ekstremnoj desnici<\/p>\n 4.2.2. Torijevske mamuze i uzde radikalnoj desnici: UKIP \u2013 ksenofobi\u010dni britanski nacionalizam i antielitizam<\/p>\n <\/p>\n 5.Izuzeci u razvoju radikalne desnice<\/p>\n 5.1. Krajnja desnica u Nema\u010dkoj \u2013 nacisti\u010dko nasle\u0111e kao prepreka izbornom proboju ili kako prevariti \u201eborbenu demokratiju\u201c?<\/p>\n 5.1.1. Dru\u0161tveno-istorijski kontekst javljanja nema\u010dke krajnje desnice posle poraza nacizma<\/p>\n 5.1.2. Nacionaldemokratska partija Nema\u010dke (NPD) i Nema\u010dko narodno jedinstvo (DVU)<\/p>\n 5.1.3. Borba ekstremnih desni\u010dara za kulturnu hegemoniju<\/p>\n 5.1.4. Neue Rechte<\/p>\n 5.1.5. Republikanci \u2013 prvi poku\u0161aj politi\u010dkog otklona od ekstremne ka radikalnoj desnici<\/p>\n 5.1.6. Alternativa za Nema\u010dku (AfD) \u2013 prva uspe\u0161na radikalno\u2011desni\u010darska stranka Nema\u010dke?<\/p>\n 5.2. Nit je zora nit je zlatna: izborno uspe\u0161na neonacisti\u010dka stranka<\/p>\n 5.3. \u0160panija, Portugal i Irska \u2013 izuzeci od evropske \u201epatolo\u0161ke normalnosti\u201c?<\/p>\n <\/p>\n Zaklju\u010dak<\/p>\n <\/p>\n Izvori<\/p>\n <\/p>\n Literatura<\/p>\n <\/p>\n European Far-Right 1945-2018<\/p>\n <\/p>\n Indeks<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Jovo Baki\u0107:<\/p>\n Sociolog, ro\u0111en 1970. u Beogradu gde s kra\u0107im prekidima \u017eivi od 1985. godine. \u017diveo je i u Ni\u0161u, Prizrenu, Sarajevu, Podgorici. Stru\u010dno se usavr\u0161avao na Univerzitetima u Oksfordu, Helsinkiju i na Univerzitetu Masa\u010dusets u Amherstu. U okviru programa CEEPUS predavao je na Karlovom univerzitetu u Pragu. <\/p>\n Prelistaj knjigu:<\/p>\n http:\/\/clio.rs\/Files\/13705\/Evropska-krajnja-desnica-PRELOM2-1-32.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n Izvor:<\/p>\n <\/p>\n http:\/\/clio.rs\/Nova-knjiga-Jova-Bakica-uskoro-u-knjizarama_Vest_132368<\/a><\/p>\n <\/p>\n
\nNapisao je dve obimne monografije: Jugoslavija: razaranje i njegovi tuma\u010di<\/em> (2011), kao i Ideologije jugoslovenstva izme\u0111u srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941<\/em> (2004). Uz pomenuto, objavio je i tridesetak kra\u0107ih studija na srpskom, engleskom i nema\u010dkom jeziku u nau\u010dnoj periodici i zbornicima nau\u010dnih radova.
\nZainteresovan je za istorijsku sociologiju politike i sociologiju saznanja, a posebno za analizu i kritiku ideologija, teorije nacije i nacionalizma, biv\u0161u Jugoslaviju i njene dr\u017eave-naslednice.<\/p>\n