U sklopu ciklusa tribina \u201cSto godina od osnivanja Jugoslavije\u201d odr\u017eat \u0107e se 7. studenog 2018. u Beogradu tribina \u201cSe\u0107anje na Jugoslaviju\u201d na kojoj sudjeluju Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107, Marija \u0110or\u0111evi\u0107, Emilija Miji\u0107, Ana Pani\u0107, a moderira Sr\u0111an Radovi\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
—<\/p>\n
<\/p>\n
Cejus : Centar za jugoslovenske studije <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Tribina Se\u0107anje na Jugoslaviju<\/p>\n <\/p>\n Dom Omladine Beograda<\/p>\n <\/p>\n U\u010desnici:<\/p>\n Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107, Institut za noviju istoriju Srbije<\/p>\n Marija \u0110or\u0111evi\u0107, Univerzitet u Hildeshajmu<\/p>\n Emilija Miji\u0107, Institut dru\u0161tvenih nauka<\/p>\n Ana Pani\u0107, Muzej Jugoslavije\/Cejus<\/p>\n (moderator: Sr\u0111an Radovi\u0107, Etnografski institut SANU\/Cejus)<\/p>\n <\/p>\n Tribina pod naslovom Se\u0107anje na Jugoslaviju pretposlednji je doga\u0111aj koga Centar za jugoslovenske studije i Dom omladine Beograd organizuju u okviru Tribinskog programa Sto godina od osnivanja Jugoslavije. U\u010desnici i u\u010desniceposlednje tribine u okviru tribinskog programa poku\u0161a\u0107e da odgovore, pre svega na dva pitanja: Da li se se\u0107amo Jugoslavije? Kako se se\u0107amo Jugoslavije? U\u010desnici i u\u010desnice tribine Se\u0107anje na Jugoslaviju poku\u0161a\u0107e da skrenu pa\u017enju kako na se\u0107anje na Kraljevinu Jugoslaviju tako i na se\u0107anje na period postojanja socijalisti\u010dke Jugoslavije. Fokusira\u0107e se na savremenu praksu romantizacije nasle\u0111a Kraljevine Jugoslavijekao i na njenu funkciju u procesu konstituisanja ne samo novog identiteta ve\u0107 i \u201cnove\u201d pro\u0161losti. Posebno \u0107e insistirati na praksi definisanja zvani\u010dnog se\u0107anja u SFRJ koja je u periodu postojanja socijalisti\u010dke Jugoslavije prolazila kroz razli\u010dite faze podrazumevaju\u0107i podizanje mre\u017ee spomenika i razvijanje komemorativnih praksi. Pokaza\u0107e kako je samo neznatan broj nekada\u0161njih komemorativnih praksi prona\u0161ao svoje mesto u novim nacionalnim narativima. Mnogi od ovih spomenika danas su deo pejza\u017ea novih samostalnih dr\u017eava. U\u010desnici i u\u010desnice tribine Se\u0107anje na Jugoslaviju govori\u0107e o jugonostalgiji kao fenomenu koji je u periodu od raspada SFRJ do danas konstantno menjao formu. Bi\u0107e predstavljeni na\u010dini na koje pojedinci anga\u017euju pro\u0161lost u svojim narativima, da bi shvatili sada\u0161njost i konceptualizovali budu\u0107nost. Pokaza\u0107e se kako revitalizacija socijalizma u nostalgi\u010dnim i neonostalgi\u010dnim narativima predstavlja nu\u017enu, subverzivnu kritiku prezentizma, sada\u0161njih dominantnih ideolo\u0161kih matrica nikada zavr\u0161ene tranzicije, prema kojima je postoje\u0107i svet nedovoljno dobar i u kontekstu biv\u0161ih jugoslovenskih republika nudi perspektivu \u201ekako bi trebalo da bude\u201c. Poseban akcenat bi\u0107e stavljen na to kako se institucije kulture se\u0107aju Jugoslavije s obzirom na to da su mnoge teme u vezi sa jugoslovenskim nasle\u0111em i jugoslovenskom istorijom jo\u0161 uvek nerasvetljene, \u201eosetljive\u201d, kontroverzne, mnogi ratovi su u glavama i neke bitke jo\u0161 nisu zavr\u0161ene, a jugoslovenstvo se u javnom diskursu naj\u010de\u0161\u0107e svodi na jugonostalgiju koja se ne posmatra kao produktivna analiti\u010dka kategorija i va\u017ean na\u010din mobilizacije socijalisti\u010dkog nasle\u0111a u politi\u010dkim pregovaranjima o sada\u0161njosti i budu\u0107nosti ve\u0107 kao relikt pro\u0161losti.<\/p>\n <\/p>\n O u\u010desnicama tribine:<\/p>\n <\/p>\n Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107 (\u010ca\u010dak, 1982) je nau\u010dni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije. Diplomirao i doktorirao na Istoriji Jugoslavije, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Usavr\u0161avao se na Institutu za istoriju i kulturu Isto\u010dne Evrope u Lajpcigu i na Imre Kertesz Kolleg u Jeni. Bavi se istorijom Jugoslavije, sa fokusom na probleme revizionizma u istoriografiji i javnom diskursu. Autor je monografije Istorija pred sudom. Istorijski i pravni aspekti u rehabilitaciji kneza Pavla Kara\u0111or\u0111evi\u0107a (2013).<\/p>\n <\/p>\n Marija \u0110or\u0111evi\u0107 (Beograd, 1986) je diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Master studije iz oblasti muzeologije zavr\u0161ila je u Amsterdamu, a doktorsku disertaciju \u0107e odbraniti na Univerzitetu u Hildeshajmu u Nema\u010dkoj. U svom radu fokusira se na kulturnu ba\u0161tinu i muzejske institucije, kao i na procese stavranja i prezentacije identiteta. Njena doktorska disertacija posve\u0107ena je komemoracijama NOB-a i spomeni\u010dkoj mre\u017ei podignutoj na teritoriji SFRJ, sa posebnim akcentom na komemorativne prakse koje su zapo\u010dete nakon zavr\u0161etka Drugog svetskog rata, a praktikuju se i danas, sa izmenjenim narativima i glavnim akterima.<\/p>\n <\/p>\n Emilija Miji\u0107 (Beograd, 1985) je istra\u017eiva\u010dica saradnica Centra za sociolo\u0161ka i antropolo\u0161ka istra\u017eivanja Instituta dru\u0161tvenih nauka. Bavi se kulturom se\u0107anja, antropologijom popularne kulture i istra\u017eivanjem kulturnih politika. U toku naredne godine treba da odbrani doktorsku tezu na temu jugonostalgi\u010dnih narativa i popularnih reprezentacija socijalizma u savremenom dru\u0161tvu Srbije na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bila je gostuju\u0107i predava\u010d na Odseku za kulturalne studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Rijeci. Autorka je monografije Recentna spomeni\u010dka kultura Zapadnog Balkana: pop-heroji i tradicija (2012).<\/p>\n <\/p>\n Ana Pani\u0107 (Beograd, 1978) je vi\u0161a kustoskinja i istori\u010darka umetnosti. Od 2005. godine radi kao kustoskinja likovne zbirke Muzeja Jugoslavije u Beogradu. Autorka je i koautorka brojnih izlo\u017ebi sa temama iz istorije i popularne kulture SFRJ, kao i izlo\u017ebi iz zbirki Muzeja Jugoslavije. Dobitnica je dva priznanja Muzejskog dru\u0161tva Srbije \u2212 nagrade \u201eMihailo Valtrovi\u0107\u201c, kao i priznanja Dru\u0161tva istori\u010dara umetnosti Srbije. Podru\u010dje njenog posebnog interesa su kultura i umetnost u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, politi\u010dke prakse (post) jugoslovenske umetnosti i savremena umetni\u010dka produkcija, kultura se\u0107anja i izgradnja kolektivnog se\u0107anja na Jugoslaviju, javni spomenici i njihova uloga u materijalizaciji kolektivnog se\u0107anja, umetnost kao sredstvo konstruisanja (nad) nacionalnog identiteta. Jedna je od osniva\u010dica Centra za jugoslovenske studije.<\/p>\n <\/p>\n O moderatoru:<\/p>\n <\/p>\n Sr\u0111an Radovi\u0107 (Titograd, 1976) je etnolog-antropolog i vi\u0161i nau\u010dni saradnik Etnografskog instituta SANU. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stru\u010dno se usavr\u0161avao na WZB i Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Bio je gostuju\u0107i predava\u010d na univerzitetima u Rigi i Beogradu. Autor je monografija: Slika Evrope. Istra\u017eivanje predstava o Evropi i Srbiji na po\u010detku XXI veka (2009), Grad kao tekst (2013), Beogradski odonimi (2014). Bavi se istra\u017eivanjem pitanja kulture pam\u0107enja, urbane antropologije i dinamike identiteta. Jedan je od osniva\u010da Centra za jugoslovenske studije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Izvor:<\/p>\n <\/p>\n https:\/\/www.facebook.com\/events\/2226167170961132\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n